Na­kon du­go­go­di­šnjih na­ga­đa­nja i gla­si­na, NA­SA je zva­nič­no ob­ja­vi­la da je na Cr­ve­noj pla­ne­ti ot­kri­ve­na vo­da u teč­nom sta­nju. Ot­kri­ve­no je da na Mar­su po­sto­je ka­njo­ni i zi­do­vi kra­te­ra po ko­ji­ma to­kom ljet­njih mje­se­ci te­če sla­na vo­da. To zna­či da su šan­se da pro­na­đe­mo ne­ki ob­lik ži­vo­ta na ovoj pla­ne­ti mno­go ve­će ne­go pri­je. Uočen je du­ga­čak ta­man trag ko­ji vo­da osta­vlja na pla­ni­na­ma na Mar­su. Na nje­mu je uoč­lji­vo ka­ko je gor­nji dio pla­ni­ne tam­ni­ji od do­njeg, a na­uč­ni­ci NA­SA su usta­no­vi­li da je to za­to što se vo­da to­kom ljet­njih mje­se­ci sli­va niz pla­ni­nu, dok su to­kom je­se­ni i zi­me stra­ne pla­ni­ne su­ve. Raz­li­ka u tam­noj i svi­je­tloj bo­ji na dnu pla­ni­ne u stva­ri ozna­ča­va mje­sto do kog je vo­da te­kla.
Tam­ne, uske bra­zde se po­ja­vlju­ju i po­ve­ća­va­ju to­kom naj­to­pli­jih mje­se­ci, a ne­sta­ju to­kom ostat­ka go­di­ne. So sma­nju­je tač­ku za­mr­za­va­nja vo­de, što ob­ja­šnja­va ka­ko je mo­gu­će da i po­red ni­ske tem­pe­ra­tu­re na Mar­su ima vo­de.
Ne­ki struč­nja­ci već go­di­na­ma iz­no­se te­o­ri­je pre­ma ko­ji­ma su tam­ne cr­te ko­je se ja­vlja­ju na pa­di­na­ma Mar­so­vih bre­žu­lja­ka i pla­ni­na to­kom to­pli­jih go­di­šnjih do­ba (a ne­sta­ju to­kom hlad­ni­jih) po­tvr­da da tu ima vo­de.
Iz­ne­se­na je i te­o­ri­ja oda­kle bi ta vo­da mo­gla bi­ti. Na­i­me, vo­da ko­ju je Na­si­na le­tje­li­ca MRO ot­kri­la na Mar­su mo­gla bi da na­sta­je ota­pa­njem pod­zem­nih san­ti le­da ko­je na­sta­ju u pro­ce­su u kom so­li iz­vla­če vla­gu iz Mar­so­ve at­mos­fe­re ili iz pod­zem­nih re­zer­vo­a­ra vo­de.
Po­tvr­dom ovog ot­kri­ća po­tvr­di­la se i te­o­ri­ja ko­ju je NA­SA po­čet­kom go­di­ne ob­ja­vi­la, da je Mars u dav­noj pro­šlo­sti vje­ro­vat­no imao ve­li­ko mo­re slič­no Atlant­skom oke­a­nu, ali je vre­me­nom 87 od­sto te vo­de is­pa­ri­lo u sve­mir. Ako zna­mo da je ži­vot na Ze­mlji na­stao u vo­di, od­no­sno da je vo­da sa­vr­še­no mje­sto za na­sta­nak ži­vo­ta, sve ovo po­ve­ća­va šan­se da će na­uč­ni­ci na Cr­ve­noj pla­ne­ti mo­žda ko­nač­no ot­kri­ti da je ži­vot ta­mo po­sto­jao ili da još po­sto­ji. Za­to se ot­kri­će Na­si­nih struč­nja­ka, iz­ne­se­no pred svjet­sku jav­nost po­čet­kom ne­dje­lje, sma­tra ve­li­kim da­nom za isto­ri­ju na­u­ke.
No, iako vo­de ima, za van­ze­malj­ci­ma se još tra­ga. Naj­no­vi­je ot­kri­će ne od­go­va­ra na ovo pi­ta­nje, pa je, za sa­da, iz­vje­sno da su ne­ki od me­dij­skih na­slo­va o to­me da je NA­SA na Mar­su ot­kri­la ži­vot pre­te­ra­ni. Ipak, struč­nja­ci pred­vi­đa­ju da je ljud­ska ko­lo­ni­za­ci­ja Mar­sa ne­iz­bje­žna.
Čo­vje­čan­stvo će do ta­da već de­fi­ni­tiv­no utvr­di­ti da li je na Mar­su ika­da po­sto­jao ži­vot i već će po­če­ti le­to­vi lju­di ka toj pla­ne­ti. Čak i ako se po­ka­že da na Mar­su ne­ma van­ze­malj­skih ob­li­ka ži­vo­ta, ljud­ski ži­vot će na nje­mu u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma za­po­če­ti no­vu fa­zu is­tra­ži­va­nja.
Ka­da ne­ko­ga sre­di­nom 21. ve­ka bu­de­te pi­ta­li ima li ži­vo­ta na Mar­su, od­go­vor će si­gur­no bi­ti „da”. Je­di­no je pi­ta­nje ho­će li pri to­me mi­sli­ti na Ze­mlja­ne, Mar­sov­ce ili i na jed­ne i na dru­ge, pre­no­se ri­je­či mno­gih astro­no­ma na­uč­ni por­ta­li ši­rom svi­je­ta.


Se­strin­ska pla­ne­ta

Ži­vot na Mar­su je ne­ka­da po­sto­ja, a mo­žda ima i do­ka­za da po­sto­ji i sa­da, iz­ja­vio je pr­o­šle go­di­ne šef ame­rič­ke sve­mir­ske agen­ci­je NA­SA Čarls Bol­den, u in­ter­vjuu o mi­si­ji na cr­ve­noj pla­ne­ti, ko­ji je ob­ja­vljen je na ju­tju­bu. On je ta­da ob­ja­snio i pi­ta­nje za­što se Mars stal­no po­mi­nje kao mo­gu­će mje­sto ko­lo­ni­za­ci­je lju­di.
- Iz vi­še raz­lo­ga – pr­vo, Mars je sli­čan Ze­mlji, ili joj je bar bio na­lik. To je na­ša se­strin­ska pla­ne­ta. Od svih pla­ne­ta u Sun­če­vom si­ste­mu na Mar­su je naj­vje­ro­vat­ni­je bi­lo ži­vo­ta u ne­ko do­ba... Mo­žda ga ima i sad, mi sma­tra­mo da Mars mo­že i da po­dr­ži ži­vot – re­kao je Bol­den ta­da.
On je pro­šle go­di­ne is­ta­kao da je sla­nje lju­di na Cr­ve­nu pla­ne­tu ključ­no za op­sta­nak na­še vr­ste. Ta­ko­đe, is­ta­kao je tom pri­li­kom da sve što na­u­či­mo o Mar­su pred­sta­vlja i sa­zna­nja o ve­li­kom pi­ta­nju – ka­ko je na­stao ži­vot.